Maj­ka de­ve­to­ro dje­ce Ana Jo­va­no­vić na­šla se ovih da­na pred vra­ti­ma Cen­tra za so­ci­jal­ni rad, ka­ko bi po­ku­ša­la da pre­da po­treb­ne for­mu­la­re za ostva­re­nje pra­va na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce. Po­ro­di­la se pri­je mje­sec da­na i sa­da joj je po­moć naj­po­treb­ni­ja, a ona tre­nut­no ne pri­ma ni­ka­kvu so­ci­jal­nu po­moć. Ka­že, pri­ma­la je, pa su joj uki­nu­li, pod­no­si­la je čak i za­htjev za do­bi­ja­nje pen­zi­je za maj­ke, ali su je, ka­že, od­bi­li. Ni njoj ni­je ja­sno za­što, ali te­ški uslo­vi u ko­ji­ma ži­vi sa su­pru­gom i dje­com na br­du Vr­mac, iz­nad Tro­ji­ce, na­tje­ra­li su je da tri da­na uza­stop­no si­la­zi u Ko­tor, ka­ko bi sre­đi­va­la po­treb­ne pa­pi­re, upr­kos či­nje­ni­ci da je me­đu dje­com i be­ba od mje­sec da­na.
– Ne­pi­sme­na sam, pa se ne sna­la­zim la­ko sa ovim pa­pi­ri­ma, a pro­ce­du­ra tra­je za do­bi­ja­nje MOP-a. Ni su­prug ni ja ne ra­di­mo, tre­nut­no ne­ma­mo so­ci­jal­nu za­šti­tu. Čak ni na­dok­na­du za po­ro­di­lje ni­sam do­bi­la. Pri­ma­li smo 165 eura na ime ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ce, pa su nam uki­nu­li, evo već pet mje­se­ci. U So­ci­jal­nom su nam re­kli da se na­dok­na­da pri­ma šest mje­se­ci, pa se tri mje­se­ca uki­da, a na­ma ni­šta ni­je ja­sno, zbog če­ga je ta­ko. Da­nas sam u Cr­ve­nom kr­stu u Ška­lja­ri­ma do­bi­la sam ne­što odje­će za dje­cu, na­šla sam ne­što za naj­mla­đe. Kad sam se po­ro­di­la u ko­tor­skoj bol­ni­ci su mi da­li pe­le­ne za be­bu, na če­mu sam za­hval­na ba­bi­ca­ma, oso­blju i na­čel­ni­ci aku­šer­skog odje­lje­nja – is­pri­ča­la je Ana. Na Vrm­cu je če­ka de­ve­to­ro dje­ce: od 13, 11, 10, pet, če­ti­ri, tri, dvi­je, go­di­nu, i be­ba od mje­sec da­na. Po­što je po­sli­je po­ro­đa­ja is­cr­plje­na, a du­gi pe­ri­od je ma­lo­krv­na, te mo­ra da uzi­ma pre­pa­ra­te bo­ga­te gvo­žđem, Ana ma­lo do­ji be­bu, a uglav­nom je pri­hra­nju­je. Me­đu­tim, ne­ma nov­ca za mli­je­ko spe­ci­jal­no na­mi­je­nje­no ma­lim be­ba­ma, te ko­ri­sti ono obič­no ko­je se pro­da­je u mar­ke­ti­ma..
– Ba­vi­mo se po­ma­lo sa­ku­plja­njem že­lje­za, sna­la­zi­mo se, ne­što za­ra­dim pa od to­ga ku­pim li­tru mli­je­ka u te­tra­pa­ku i to po­di­je­lim za dva da­na, po­la da­nas, po­la sju­tra i ti­me pri­hra­nju­jem be­bu, ka­že Ana. Ona do­da­je da im je bi­lo la­ko dok su ima­li ko­ze, sta­do od oko 50 gr­la. Me­đu­tim, naj­e­le su se pal­mi­nog li­šća ko­je je bi­lo tre­ti­ra­no he­mij­skim sred­stvi­ma pro­tiv sur­la­ša, pa su sko­ro sve ugi­nu­le.
– Osta­li smo bez 45 ko­za, je­le su li­šće pal­mi ko­je su do­ni­je­li rad­ni­ci Ko­mu­nal­nog ov­dje na br­do, osta­le su sa­mo če­ti­ri ži­ve, jed­na je u te­škom sta­nju. Od ko­za smo ži­vje­li, ima­li smo mli­je­ka, si­ra, ki­sje­log mli­je­ka, a sa­da vi­še to­ga ne­ma, mo­ra­mo da vi­di­mo šta će­mo da­lje. Ko­ze ni­su bi­le re­gi­stro­va­ne kod Ve­te­ri­nar­ske slu­žbe, pri­ja­vi­li smo di­rek­to­ru Ko­mu­i­nal­nog Ko­tor, a on nam je tra­žio fo­to­gra­fi­je. Ni­ko ni­je do­šao da ovo vi­di, is­pri­ča­la nam je Ana. Ona će mo­ra­ti da sa Vrm­ca do­la­zi još ne­ko­li­ko pu­ta, ka­ko bi kom­ple­ti­ra­la do­ku­men­ta­ci­ju za ostva­ri­va­nje pra­va na so­ci­jal­nu po­moć. Ana se po­ža­li­la da so­ci­jal­ni rad­ni­ci ni­je­su bi­li pred­u­sre­tlji­vi da joj po­mog­nu da is­pu­ni obra­sce, što bi njoj i nje­noj po­ro­di­ci mno­go zna­či­lo. Na­ža­lost, ni sta­ri­ja dje­ca ne idu u ško­lu, svi po­ku­ša­ji da re­dov­no do­la­ze na ča­so­ve u Ška­lja­re za­vr­ši­li su ne­u­spje­hom, ma­da po­sto­ji i mo­guć­nost na Vr­mac do­la­zi uči­telj ili uči­te­lji­ca, ko­ji bi pod­u­ča­va­li ovu so­ci­jal­no ugro­že­nu dje­cu. Tri naj­sta­ri­je kćer­ke iz pret­hod­nog bra­ka ro­đe­ne su u Sr­bi­ji i one su bez pa­pi­ra, te zbog to­ga Ana mo­ra da ide u Kon­zu­lat u Her­ceg No­vom. I u ovom slu­ča­ju do­ku­men­ti mo­gu da se sre­de po slu­žbe­noj du­žno­sti, me­đu­tim, iz­gle­da da ni­ko­me od nad­le­žnih ni­je sta­lo da po­mog­ne ovoj po­ro­di­ci. M.D.P.